1. Samuelova 9

¹A beše jedan čovek od plemena Venijaminovog, kome ime beše Kis, sin Avila, sina Serora, sina Vehorata, sina Afije, sina jednog čoveka od plemena Venijaminovog, hrabar junak.

²On imaše sina po imenu Saula, koji beše mlad i lep da ne beše lepšeg od njega medju sinovima Izrailjevim, a glavom beše viši od svega naroda.

³A Kisu, ocu Saulovom nestaše magarice, pa reče Kis Saulu sinu svom: Uzmi sa sobom jednog momka, pa ustani i idi te traži magarice.

⁴I on prodje goru Jefremovu, i prodje zemlju salisku; ali ne nadjoše; pa prodjoše i zemlju salimsku, i ne beše ih; pa prodjoše i zemlju Venijaminovu, i ne nadjoše.

⁵A kad dodjoše u zemlju sufsku, reče Saul momku svom koji beše s njim: Hajde da se vratimo, da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas.

⁶A on mu reče: Evo, u ovom gradu ima čovek Božji, kog veoma poštuju; šta god kaže sve se zbiva; hajdemo k njemu, može biti da će nas uputiti kuda bismo išli.

⁷A Saul reče momku svom: Hajde da idemo; ali šta ćemo odneti čoveku? Jer nam je hleba nestalo u torbama, a dar nemamo da odnesemo čoveku Božijem. Šta imamo?

⁸A momak opet odgovarajući reče Saulu: Eto u mene četvrt sikla srebra; to da dam čoveku Božijem da nas uputi.

⁹A u staro vreme ko bi išao da pita Boga govoraše: Hajde da idemo k videocu. Jer ko se sada zove prorok u staro se vreme zvaše videlac.

¹⁰I Saul reče momku svom: Dobro veliš; hajde da idemo. I podjoše u grad gde beše čovek Božji.

¹¹I kad idjahu uz brdo gradsko, sretoše devojke koje izlažahu da zahvataju vodu, pa im rekoše: Je li tu videlac?

¹²A one odgovarajući rekoše: Jeste, eto pred tobom; pohitaj, jer je danas došao u grad, jer danas narod ima žrtvu na gori.

¹³Kako udjete u grad, naći ćete ga pre nego podje na goru da jede; jer narod neće jesti dokle on ne dodje, jer on treba da blagoslovi žrtvu, pa onda će zvanice jesti; zato idite, jer ćete ga sada naći.

¹⁴I otidoše u grad; a kad dodjoše usred grada, gle Samuilo polazeći na goru srete ih.

¹⁵A Gospod beše objavio Samuilu dan pre nego dodje Saul, rekavši:

¹⁶Sutra u ovo doba poslaću k tebi jednog čoveka iz zemlje Venijaminove, njega pomaži da bude vodj narodu mom Izrailju, i on će izbaviti moj narod iz ruku filistejskih. Jer pogledah na narod svoj, jer vika njegova dodje do mene.

¹⁷I kad Samuilo ugleda Saula, reče mu Gospod: Eto čoveka za kog ti rekoh; taj će vladati mojim narodom.

¹⁸I Saul pristupi k Samuilu na vratima, i reče: Kaži mi, gde je kuća videočeva?

¹⁹A Samuilo odgovori Saulu i reče: Ja sam videlac. Hajde preda mnom na goru, i danas ćete sa mnom jesti; a sutra ću te otpustiti, i šta ti je god u srcu, kazaću ti.

²⁰A za magarice, kojih ti je nestalo pre tri dana, ne brini se; jer su se našle. I čije će biti sve što je najbolje u Izrailju? Eda li ne tvoje i svega doma oca tvog?

²¹A Saul odgovori i reče: Nisam li od plemena Venijaminovog, najmanjeg plemena Izrailjevog, i dom moj najmanji izmedju svih domova plemena Venijaminovog? Što mi dakle govoriš tako?

²²A Samuilo uze Saula i njegovog momka, i odvede ih u sobu, i posadi ih u začelje medju zvanicama kojih beše do trideset ljudi.

²³I Samuilo reče kuvaru: Donesi deo koji ti dadoh i za koji ti rekoh: Ostavi ga kod sebe.

²⁴Tada donese kuvar pleće i šta beše na njemu; a Samuilo ga metnu pred Saula, i reče: Evo šta je ostalo, uzmi preda se, te jedi, jer je sačuvano pre za tebe, kad rekoh: Pozvao sam narod. Tako jede Saul sa Samuilom onaj dan.

²⁵Potom sidjoše s gore u grad, i Samuilo se razgovara sa Saulom na krovu.

²⁶A ujutru uraniše, i kad svitaše, zovnu Samuilo Saula na krov, i reče mu: Digni se, da te otpustim. I kad se diže Saul, izidjoše obojica, on i Samuilo.

²⁷I kad dodjoše na kraj grada, reče Samuilo Saulu: Reci momku neka ide napred (i on prodje napred), a ti stani malo da ti javim reč Božiju.