2. Samuelova 23

¹A ovo su poslednje reči Davidove: Reče David sin Jesejev, reče čovek koji bi postavljen visoko, pomazanik Boga Jakovljevog, i ljubak u pesmama Izrailjevim:

²Duh Gospodnji govori preko mene, i beseda Njegova bi na mom jeziku.

³Reče Bog Izrailjev, kaza mi Stena Izrailjeva; koji vlada ljudima neka je pravedan, vladajući u strahu Božijem;

⁴I biće kao svetlost jutarnja, kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svetlosti iza dažda.

⁵Ako i nije takav dom moj pred Bogom, ipak je učinio zavet večan sa mnom, u svemu dobro uredjen i utvrdjen. I to je sve spasenje moje i sva želja moja, ako i ne da da raste.

⁶A bezakonici će svikoliki biti kao trnje počupani, koje se ne hvata rukom.

⁷Nego ko hoće da ga se dohvati, uzme gvoždje ili kopljaču; i sažiže se ognjem na mestu.

⁸Ovo su imena junaka Davidovih: Josev-Vasevet Tahmonac prvi izmedju trojice; njemu milina bi udariti kopljem na osam stotina i pobi ih ujedanput.

⁹Za njim Eleazar sin Dodona sina Ahohovog, izmedju tri junaka koji behu s Davidom, i osramotiše Filisteje skupljene na boj, kad Izrailjci otidoše;

¹⁰On se podiže, i bi Filisteje dokle mu se ruka ne umori i ukoči se pri maču: i Gospod dade veliko spasenje onaj dan, te se narod vrati za njim samo da pokupi plen.

¹¹A za njim Sama sin Agejev Araranin; kad se Filisteji skupiše u gomilu, i onde beše njiva puna leća, i narod pobeže od Filisteja,

¹²Stade usred njive, i odbrani je, i pobi Filisteje, i Bog dade veliko spasenje.

¹³I ta tri prva izmedju trideset sidjoše i dodjoše o žetvi k Davidu u pećinu odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru, u dolini rafajskoj.

¹⁴A David beše onda u gradu, i beše onda straža filistejska u Vitlejemu.

¹⁵A David zažele, i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata!

¹⁶Tada ona tri junaka prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog što je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; ali on je ne hte piti, nego je proli pred Gospodom;

¹⁷I reče: Ne daj Bože da bih to učinio. Nije li to krv ovih ljudi, koji ne mareći za život svoj idoše. I ne hte piti. To učiniše ova tri junaka.

¹⁸I Avisaj brat Joavov sin Serujin beše prvi izmedju trojice; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se medju trojicom.

¹⁹Izmedju te trojice beše najslavniji, i posta im poglavar; ali one trojice ne stiže.

²⁰I Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka, velik delima, iz Kavseila; on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg.

²¹On ubi i jednog Misirca, znatnog čoveka; imaše Misirac koplje u ruci, a on izidje na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem.

²²To učini Venaja sin Jodajev, i bi slavan medju ova tri junaka.

²³Beše najslavniji izmedju tridesetorice, ali one trojice ne stiže; i David ga postavi nad pratiocima svojim.

²⁴Asailo brat Joavov beše medju tridesetoricom, a to behu: Elhanan sin Dodonov iz Vitlejema,

²⁵Sama Arodjanin, Elika Arodjanin.

²⁶Helis Falćanin, Ira sin Ikisov Tekujanin,

²⁷Avijezer Anatoćanin, Mevunej Husaćanin,

²⁸Salmon Ahošanin, Maraj Netofaćanin,

²⁹Helev sin Vanin Netofaćanin, Itaj sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih,

³⁰Venaja Pirotonjanin, Idaj iz doline Gasa.

³¹Avi-Alvon Arvaćanin, Azmavet Varumljanin,

³²Elijava Salvonjanin, Jonatan od sinova Jasinovih,

³³Sama Araranin, Ahijam sin Saharov Araranin,

³⁴Elifelet, sin Asveja Mahaćanina, Elijem sin Ahitofela Gilonjanina.

³⁵Esraj Karmilac, Farej Arvljanin,

³⁶Igal sin Natanov iz Sove, Vanija od Gada,

³⁷Selek Amonac, Narej Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu sinu Serujinom,

³⁸Ira Jetranin, Gariv Jetranin,

³⁹Urija Hetejin; svega trideset i sedam.