3. Jovanova 1

¹Od starešine Gaju ljubaznom, kog ja ljubim va istinu.

²Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.

³Obradovah se vrlo kad dodjoše braća i posvedočiše tvoju istinu, kako ti u istini živiš.

⁴Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.

⁵Ljubazni! Verno radiš što činiš braći i gostima,

⁶Koji posvedočiše tvoju ljubav pred crkvom; i dobro ćeš učiniti ako ih spremiš kao što treba pred Bogom.

⁷Jer imena Njegovog radi izidjoše ne primivši ništa od neznabožaca.

⁸Mi smo, dakle, dužni primati takve, da budemo pomagači istini.

⁹Ja pisah crkvi; ali Diotref, koji želi da bude najstariji medju nama, ne prima nas.

¹⁰Zato, ako dodjem, spomenuću njegova dela koja tvori ružeći nas zlim rečima; i nije mu to dosta, nego sam braće ne prima, i zabranjuje onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz crkve.

¹¹Ljubazni! Ne ugledaj se na zlo, nego na dobro: koji dobro čini od Boga je, a koji zlo čini ne vide Boga.

¹²Dimitriju svedočiše svi, i sama istina; a i mi svedočimo; i znate da je svedočanstvo naše istinito.

¹³Mnogo imadoh da pišem; ali neću mastilom i perom da ti pišem;

¹⁴Nego se nadam da ću te skoro videti; i iz usta govoriti. (1:15) Mir ti! Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje po imenu. Amin.