Dela apostolska 2

¹I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

²I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde sedjahu;

³I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

⁴I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

⁵A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

⁶A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

⁷I divljahu se i čudjahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

⁸Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

⁹Parćani, i Midjani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

¹⁰I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

¹¹Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.

¹²I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?

¹³A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.

¹⁴A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.

¹⁵Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;

¹⁶Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

¹⁷I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;

¹⁸Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.

¹⁹I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.

²⁰Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i slavni dan Gospodnji.

²¹I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

²²Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate,

²³Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

²⁴Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

²⁵Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;

²⁶Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi;

²⁷Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

²⁸Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.

²⁹Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovog dana.

³⁰Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

³¹Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

³²Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.

³³Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.

³⁴Jer David ne izidje na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,

³⁵Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

³⁶Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

³⁷A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

³⁸A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

³⁹Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

⁴⁰I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

⁴¹Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

⁴²I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

⁴³I udje strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.

⁴⁴A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

⁴⁵I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

⁴⁶I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,

⁴⁷Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.