Dela apostolska 5

¹A jedan čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu,

²I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge.

³A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?

⁴Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.

⁵A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i udje veliki strah u sve koji slušahu ovo.

⁶A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše.

⁷A kad prodje oko tri sata, udje i žena njegova ne znajući šta je bilo.

⁸A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reče: Da, za toliko.

⁹A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i izneće te.

¹⁰I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nadjoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena.

¹¹I udje veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.

¹²A rukama apostolskim učiniše se mnogi znaci i čudesa medju ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom.

¹³A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod.

¹⁴A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,

¹⁵Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih.

¹⁶A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu.

¹⁷Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,

¹⁸I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.

¹⁹A andjeo Gospodnji otvori noću vrata tamnička, i izvedavši ih reče:

²⁰Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovog života.

²¹A kad oni čuše, udjoše ujutru u crkvu, i učahu. A kad dodje poglavar sveštenički i koji behu s njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.

²²A kad sluge otidoše, ne nadjoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im

²³Govoreći: Tamnicu nadjosmo zaključanu sa svakom tvrdjom i čuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nadjosmo.

²⁴A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenički, ne mogahu im se načuditi šta bi to sad bilo.

²⁵A neko dodje i javi im govoreći: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uče narod.

²⁶Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.

²⁷A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenički govoreći:

²⁸Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hoćete da bacite na nas krv ovog čoveka.

²⁹A Petar i apostoli odgovarajuću rekoše: Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.

³⁰Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.

³¹Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.

³²I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.

³³A kad oni čuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju.

³⁴Ali onda ustade u skupštini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo izidju napolje,

³⁵Pa reče njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude šta ćete činiti;

³⁶Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreći da je on nešto, za kojim pristade ljudi na broj oko četiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu razidjoše se i propadoše.

³⁷Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuče dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se.

³⁸I sad vam kažem: prodjite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvariće se.

³⁹Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne nadjete kao bogoborci.

⁴⁰Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih.

⁴¹A oni onda otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.

⁴²A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati jevandjelje o Isusu Hristu.