Dela apostolska 8

¹Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.

²A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim.

³A Savle dosadjivaše crkvi, jer idjaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.

⁴A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.

⁵A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.

⁶A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše:

⁷Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.

⁸I bi velika radost u gradu onom.

⁹A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovodjaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko;

¹⁰Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja.

¹¹A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše.

¹²Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevandjelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.

¹³Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo.

¹⁴A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.

¹⁵Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;

¹⁶Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

¹⁷Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.

¹⁸A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce

¹⁹Govoreći: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.

²⁰A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.

²¹Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.

²²Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.

²³Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde.

²⁴A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naidje na mene ništa od ovog što rekoste.

²⁵Tako oni posvedočivši i govorivši reč Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevandjelje.

²⁶A andjeo Gospodnji reče Filipu govoreći: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.

²⁷I ustavši podje. I gle, čovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,

²⁸Pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju.

²⁹A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.

³⁰A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?

³¹A on reče: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.

³²A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.

³³U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko će iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.

³⁴Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?

³⁵A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu jevandjelje Isusovo.

³⁶Kako idjahu putem dodjoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?

³⁷A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.

³⁸I zapovedi da stanu kola, i sidjoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.

³⁹A kad izidjoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a andjeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujući se.

⁴⁰A Filip se obrete u Azotu; i prolazeći propovedaše jevandjelje svima gradovima, dok ne dodje u Ćesariju.