Ponovljeni Zakon 18

¹Sveštenici, Leviti i sve pleme Levijevo da nemaju deo ni nasledstvo s ostalim sinovima Izrailjevim; neka jedu ognjene žrtve Gospodnje i njegovo nasledstvo.

²Nasledstvo, dakle, da nemaju medju braćom svojom: Gospod je nasledstvo njihovo, kao što im je kazao.

³Ali ovo pripada sveštenicima od naroda, od onih koji prinesu žrtvu, bilo vola ili jagnje: da se daje svešteniku pleće i obe vilice i želudac.

⁴Prvine od žita svog, od vina svog i od ulja svog, i prvine od vune s ovaca svojih podaj mu.

⁵Jer njega izabra Gospod Bog tvoj izmedju svih plemena tvojih da stoji i služi u ime Gospodnje on i sinovi njegovi doveka.

⁶I kad dodje koji Levit iz kog god mesta tvog iz svega Izrailja, gde nastava, kad dodje po želji duše svoje u mesto koje izabere Gospod,

⁷Neka služi u ime Gospoda Boga svog kao i druga braća, njegova Leviti, koji onde stoje pred Gospodom.

⁸Neka jedu jednak deo, osim onog što bi koje prodao u porodici otaca svojih.

⁹Kad udješ u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna dela onih naroda.

¹⁰Neka se ne nadje u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik,

¹¹Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve.

¹²Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.

¹³Drži se sasvim Gospoda Boga svog.

¹⁴Jer ti narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.

¹⁵Proroka isred tebe, izmedju braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte,

¹⁶Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora svog govoreći: Da više ne čujem glas Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.

¹⁷Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše.

¹⁸Proroka ću im podignuti izmedju braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim.

¹⁹A ko god ne bi poslušao reči moje, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti.

²⁰Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi.

²¹Ako li kažeš u srcu svom: Kako ćemo poznati reč koje nije Gospod rekao?

²²Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.