Jezekilj 28

¹Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

²Sine čovečji, reci knezu tirskom: Ovako veli Gospod Gospod: Što se ponese srce tvoje, te veliš: Ja sam Bog, sedim na prestolu Božjem usred mora; a čovek si a ne Bog, i izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim;

³Eto mudriji si od Danila, nikakva tajna nije sakrivena od tebe;

⁴Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje;

⁵Veličinom mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje, te se ponese srce tvoje blagom tvojim;

⁶Zato ovako veli Gospod Gospod: Što izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim,

⁷Zato, evo, ja ću dovesti na tebe inostrance najljuće izmedju naroda, i oni će istrgnuti mačeve svoje na lepotu mudrosti tvoje, i ubiće svetlost tvoju.

⁸Svaliće te u jamu i umrećeš usred mora smrću pobijenih.

⁹Hoćeš li pred krvnikom svojim kazati: Ja sam Bog, kad si čovek, a ne Bog u ruci onog koji će te ubiti?

¹⁰Umrećeš smrću neobrezanih od ruke tudjinske; jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.

¹¹Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

¹²Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.

¹³Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.

¹⁴Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hodjaše posred kamenja ognjenog.

¹⁵Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nadje bezakonje na tebi.

¹⁶Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te izmedju kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču!

¹⁷Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju.

¹⁸Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju.

¹⁹Svi koji te poznaju medju narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka.

²⁰Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:

²¹Sine čovečji, okreni lice svoje prema Sidonu, i prorokuj protiv njega,

²²I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na tebe, Sidone, i proslaviću se usred tebe, i poznaće se da sam ja Gospod kad izvršim sudove na njemu i posvetim se u njemu.

²³I poslaću pomor u nj, i krv na ulice njegove, i pobijeni će padati usred njega od mača, koji će navaliti na njih sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod.

²⁴I neće više biti domu Izrailjevom trn koji bode ni žalac koji zadaje bol više od svih suseda njihovih, koji ih plene; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

²⁵Ovako veli Gospod Gospod: Kad skupim dom Izrailjev iz naroda medju koje su rasejani, i posvetim se u njima pred narodima i nasele se u svojoj zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu,

²⁶Tada će živeti u njoj bez straha, i gradiće kuće, i sadiće vinograde, i živeće bez straha kad izvršim sudove na svima koji ih pleniše sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod Bog njihov.