Jezekilj 8

¹A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad sedjah u svojoj kući i starešine Judine sedjahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.

²I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost.

³I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh medju nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost.

⁴I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oči kao ona što je videh u polju.

⁵I reče mi: Sine čovečji, podigni oči svoje k severu. I podigoh oči svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku.

⁶Potom mi reče: Sine čovečji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali ćeš još videti većih gadova.

⁷I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu.

⁸A On mi reče: Sine čovečji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata.

⁹Tada mi reče: Udji i vidi opake gadove koje čine tu.

¹⁰I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.

¹¹I pred njima stajaše sedamdeset ljudi izmedju starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše medju njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.

¹²Tada mi reče: Vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.

¹³Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadova koje oni čine.

¹⁴I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene sedjahu i plakahu za Tamuzom.

¹⁵I reče mi: Jesi li video, sine čovečji? Još ćeš videti većih gadova od tih.

¹⁶I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmedju trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih ledjima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.

¹⁷Tada mi reče: Jesi li video, sine čovečji? Malo li je domu Judinom što čine te gadove koje čine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim.

¹⁸Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti.