Jevrejima 2

¹Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.

²Jer ako je ono što je govoreno preko andjela utvrdjeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:

³Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše medju nama,

⁴Kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.

⁵Jer Bog ne pokori andjelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.

⁶Ali neko posvedoči negde govoreći: Šta je čovek da ga se opomeneš, ili sin čovečiji da ga obidješ?

⁷Umalio si ga malim nečim od andjela, slavom i časti venčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih:

⁸Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno.

⁹A umanjenog malim čim od andjela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.

¹⁰Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.

¹¹Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom

¹²Govoreći: Objaviću ime Tvoje braći svojoj, i posred crkve zapevaću Te.

¹³I opet: Ja ću se u Njega uzdati. I opet: Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.

¹⁴Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest djavola;

¹⁵I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.

¹⁶Jer se zaista ne primaju andjeli, nego se prima seme Avraamovo.

¹⁷Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.

¹⁸Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.