Isaija 2

¹Reč koja dodje u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.

²Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrdjena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi.

³I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

⁴I sudiće medju narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.

⁵Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.

⁶Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tudjinski.

⁷I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja.

⁸Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi.

⁹I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.

¹⁰Udji u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog.

¹¹Ponosite oči čovečje poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

¹²Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te će biti poniženi,

¹³I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,

¹⁴I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

¹⁵I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,

¹⁶I na sve ladje tarsiske i na sve likove mile.

¹⁷Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

¹⁸I idola će nestati sasvim.

¹⁹I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

²⁰Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima,

²¹Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

²²Prodjite se čoveka, kome je dah u nosu; jer šta vredi?