Isaija 29

¹Teško Arilu, Arilu, gradu gde je stajao David. Dodajte godinu na godinu, neka kolju žrtve praznične.

²Ali ću pritesniti Arila, i biće žalost i tuga, jer će mi biti kao Aril.

³Jer ću te opkoliti vojskom, i stegnuću te opkopima i podignuću suprot tebi kule.

⁴Te ćeš oboren govoriti sa zemlje i iz praha ćeš mucati, i glas će ti biti sa zemlje kao u bajača i iz praha ćeš šapćući govoriti.

⁵A mnoštvo neprijatelja tvojih biće kao sitan prah i mnoštvo nasilnika kao pleva kad se razmeće; i to će biti začas, iznenada.

⁶Gospod nad vojskama pohodiće ga gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji proždire.

⁷I mnoštvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nj i na zidove njegove i koji ga pritešnjuju, biće kao utvara noćna u snu.

⁸Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu žedna; tako će biti mnoštvo svih naroda što vojuju na goru sionsku.

⁹Stanite i čudite se; vapijte i vičite: Pijani su, ali ne od vina; posrću, ali ne od silovitog pića.

¹⁰Jer je Gospod izlio na vas duh tvrdog sna i zatvorio vam oči, oslepio proroke i videoce, glavare vaše.

¹¹I svaka utvara biće vam kao reči u zapečaćenoj knjizi, koju daju čoveku koji zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne mogu, jer je zapečaćeno.

¹²Ili da daju knjigu onom koji ne zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne znam čitati.

¹³Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,

¹⁴Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razum razumnih nestaće.

¹⁵Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: Ko nas vidi? I ko nas zna?

¹⁶Naopake misli vaše nisu li kao kao lončarski? Govori li delo za onog koji ga je načinio: Nije me načinio? I lonac govori li za onog koji ga je načinio: Ne razume?

¹⁷Neće li se doskora i Livan pretvoriti u polje, i polje se uzimati za šumu?

¹⁸I u taj će dan gluvi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih.

¹⁹I krotki će se veoma radovati u Gospodu, i ništi izmedju ljudi veseliće se sa Sveca Izrailjevog.

²⁰Jer nasilnika neće biti, i nestaće podsmevača, i istrebiće se svi koji gledaju da čine bezakonje,

²¹Koji okrivljuju čoveka za reč, i meću zamku onom koji kara na vratima, i obaraju pravednog lažju.

²²Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: Neće se više Jakov postideti, niti će mu lice pobledeti.

²³Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće Sveca Jakovljevog i bojaće se Boga Izrailjevog.

²⁴I koji lutaju duhom orazumiće se, i vikači će primiti nauku.