Isaija 43

¹Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.

²Kad podješ preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad podješ kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.

³Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.

⁴Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.

⁵Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.

⁶Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,

⁷Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.

⁸Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.

⁹Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je izmedju njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.

¹⁰Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.

¹¹Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.

¹²Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tudj bog medju vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog.

¹³Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?

¹⁴Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s ladjama, kojima se hvale.

¹⁵Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.

¹⁶Ovako govori Gospod koji je načinio po moru put i po silnim vodama stazu,

¹⁷Koji izvodi kola i konje, vojsku i silu, da svi popadaju i ne mogu ustati, da se ugase kao što se gasi sveštilo:

¹⁸Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.

¹⁹Evo, ja ću učiniti novo, odmah će nastati; nećete li ga poznati? Još ću načiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji.

²⁰Slaviće me zveri poljske, zmajevi i sove, što sam izveo u pustinju vode, reke u zemlji suvoj, da napojim narod svoj, izabranika svog.

²¹Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju.

²²A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju.

²³Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš.

²⁴Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim.

²⁵Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem.

²⁶Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.

²⁷Otac tvoj prvi sagreši, i učitelji tvoji skriviše mi.

²⁸Zato ću izbaciti iz svetinje knezove, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.