Isaija 48

¹Čujte ovo, dome Jakovljev, koji se zovete imenom Izrailjevim, i iz vode Judine izadjoste, koji se kunete imenom Gospodnjim, i Boga Izrailjevog pominjete, ali ne po istini i po pravdi.

²Jer se imenuju po Svetom gradu, oslanjaju se na Boga Izrailjevog, kome je ime Gospod nad vojskama.

³Šta je pre bivalo, kazivah napred odavno, i šta iz mojih usta izadje i objavih, učinih brzo i zbi se.

⁴Znao sam da si uporan, i vrat da ti je gvozdena žila, i čelo da ti je od bronze.

⁵I zato ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: Idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovediše tako.

⁶Čuo si; pogledaj sve to; a vi nećete li objavljivati? Odsele ti javljam novo i sakriveno, šta nisi znao;

⁷Sada se stvori, i nedavno, i pre ovog dana nisi čuo, da ne kažeš: Gle, znao sam.

⁸Niti si čuo ni znao, i pre ti se uši ne otvoriše, jer znadoh da ćeš činiti neveru, i da se zoveš prestupnik od utrobe materine.

⁹Imena svog radi ustegnuću gnev svoj, i radi hvale svoje uzdržaću se prema tebi, da te ne istrebim.

¹⁰Evo, pretopiću te, ali ne kao srebro, prebraću te u peći nevolje.

¹¹Sebe radi, sebe radi učiniću, jer kako bi se hulilo na ime moje? I slave svoje neću dati drugom.

¹²Čuj me, Jakove i Izrailju, kog ja pozvah: ja sam prvi, ja sam i poslednji.

¹³I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa pedju; kad ih zovnem, svi dodju.

¹⁴Skupite se svi i čujte: ko je od njih objavio ovo? Gospod ga miluje, on će izvršiti volju Njegovu na Vavilonu, i mišica će Njegova biti nasuprot Haldejcima.

¹⁵Ja, ja rekoh, i pozvah ga, dovešću ga, i biće srećan na svom putu.

¹⁶Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov.

¹⁷Ovako veli Gospod, Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja sam Gospod Bog tvoj koji te učim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš.

¹⁸O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski;

¹⁹I semena bi tvog bilo kao peska, i poroda utrobe tvoje kao zrna njegovih; ime se njihovo ne bi zatrlo ni istrebilo ispred mene.

²⁰Izadjite iz Vavilona, bežite od Haldejaca; glasno pevajući objavljujte, kazujte, razglašujte do krajeva zemaljskih; recite: Izbavi Gospod slugu svog Jakova.

²¹Neće ožedneti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda.

²²Nema mira bezbožnicima, veli Gospod.