Isaija 63

¹Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koračajući u veličini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vredan sam spasti.

²Zašto Ti je crveno odelo i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci?

³Gazih sam u kaci, i niko izmedju naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnevu svom i potlačih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.

⁴Jer je dan od osvete u srcu mom, i dodje godina da se moji iskupe.

⁵Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i začudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.

⁶I izgazih narode u gnevu svom, i opojih ih jarošću svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.

⁷Pominjaću dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju za sve što nam je učinio Gospod, i mnoštvo dobra što je učinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj.

⁸Jer reče: Doista su moj narod, sinovi, koji neće izneveriti. I bi im Spasitelj.

⁹U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i andjeo, koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme.

¹⁰Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.

¹¹Ali se opomenu starih vremena, Mojsija, naroda svog: gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj?

¹²Koji ih vodi slavnom mišicom svojom za desnicu Mojsijevu? Koji razdvoji vodu pred njima, da steče sebi večno ime?

¹³Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, da se ne spotakoše?

¹⁴Duh Gospodnji vodi ih tiho, kao kad stoka silazi u dolinu; tako si vodio svoj narod da stečeš sebi slavno ime.

¹⁵Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrdja Tvog i milosti Tvoje? Eda li će se meni ustegnuti?

¹⁶Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš.

¹⁷Zašto si nam dao da zadjemo, Gospode, s puteva Tvojih? Da nam otvrdne srce da Te se ne bojimo? Vrati se radi sluga svojih, radi plemena nasledstva svog.

¹⁸Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju.

¹⁹Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao niti je prizivano ime Tvoje nad njima.