Jov 19

¹A Jov odgovori i reče:

²Dokle ćete mučiti dušu moju i satirati me rečima?

³Već ste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me?

⁴Ali ako sam doista pogrešio, pogreška će moja ostati kod mene.

⁵Ako li se još hoćete da dižete na me i da me korite mojom sramotom,

⁶Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene.

⁷Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda.

⁸Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak.

⁹Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje.

¹⁰Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo iščupao je nadanje moje.

¹¹Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je medju neprijatelje svoje.

¹²Vojske Njegove dodjoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog.

¹³Braću moju udaljio je od mene, i znanci moji tudje se od mene.

¹⁴Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me.

¹⁵Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tudjina; stranac sam u očima njihovim.

¹⁶Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim.

¹⁷Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje.

¹⁸Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me.

¹⁹Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici.

²⁰Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih.

²¹Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene.

²²Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite?

²³O kad bi se napisale reči moje! Kad bi se stavile u knjigu!

²⁴Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!

²⁵Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom.

²⁶I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga.

²⁷Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni.

²⁸Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni.

²⁹Bojte se mača; jer je mač osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.