Jov 24

¹Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih?

²Medje pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu;

³Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici;

⁴Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi.

⁵Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj.;

⁶Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov;

⁷Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi,

⁸Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni.

⁹Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog.

¹⁰Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju.

¹¹Koji medju njihovim zidovima ulje cede i groždje u kacama gaze, podnose žedj.

¹²Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to.

¹³Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim.

¹⁴Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež.

¹⁵I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice.

¹⁶Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost.

¹⁷Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.

¹⁸Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog.

¹⁹Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike.

²⁰Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik.

²¹Združuje s njim nerotkinju koja ne radja, i udovici ne čini dobra.

²²Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj.

²³Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute.

²⁴Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se.

²⁵Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?