Jov 33

¹Čuj dakle, Jove, besedu moju, i slušaj sve reči moje.

²Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.

³Po pravom srcu mom biće reči moje, i misao čistu izreći će usne moje.

⁴Duh Božji stvorio me je, i dah Svemogućega dao mi je život.

⁵Ako možeš, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.

⁶Evo, ja ću biti mesto Boga, kao što si rekao; od kala sam načinjen i ja.

⁷Eto, strah moj neće te strašiti, i ruka moja neće te tištati.

⁸Rekao si, dakle, preda mnom, i čuo sam glas tvojih reči:

⁹Čist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.

¹⁰Evo, traži zadevicu sa mnom, drži me za svog neprijatelja.

¹¹Meće u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.

¹²Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veći od čoveka.

¹³Zašto se preš s Njim, što za sva dela svoja ne odgovara?

¹⁴Jedan put govori Bog i dva puta; ali čovek ne pazi.

¹⁵U snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,

¹⁶Tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava,

¹⁷Da bi odvratio čoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;

¹⁸Da bi sačuvao dušu njegovu od jame, i život njegov da ne naidje na mač.

¹⁹I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove teškom bolešću.

²⁰Tako da se životu njegovom gadi hleb i duši njegovoj jelo najmilije;

²¹Nestaje tela njegovog na očigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,

²²I duša se njegova približava grobu, i život njegov smrti.

²³Ako ima glasnika, tumača, jednog od hiljade, koji bi kazao čoveku dužnost njegovu,

²⁴Tada će se smilovati na nj, i reći će: Izbavi ga da ne otide u grob; našao sam otkup.

²⁵I podmladiće se telo njegovo kao u deteta, i povratiće se na dane mladosti svoje,

²⁶Moliće se Bogu, i pomilovaće ga, i gledaće lice njegovo radujući se, i vratiće čoveku po pravdi njegovoj.

²⁷Gledajući ljudi reći će: Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomože.

²⁸On izbavi dušu moju da ne otide u jamu, i život moj da gleda svetlost.

²⁹Gle, sve ovo čini Bog dva puta i tri puta čoveku,

³⁰Da bi povratio dušu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost živih.

³¹Pazi, Jove, slušaj me, ćuti, da ja govorim.

³²Ako imaš šta reći, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;

³³Ako li ne, slušaj ti mene; ćuti, i naučiću te mudrosti.