Jov 36

¹Još govori Elijuj i reče:

²Potrpi me malo, i pokazaću ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.

³Počeću izdaleka besedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

⁴Doista, neće biti lažne reči moje, kod tebe je koji pravo misli.

⁵Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.

⁶Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima čini pravdu.

⁷Ne odvraća od pravednika očiju svojih, nego još s carevima na presto posadjuje ih na vek, te se uzvišuju.

⁸Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljničkim,

⁹Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.

¹⁰I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.

¹¹Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.

¹²Ako li ne poslušaju, ginu od mača i umiru s bezumlja.

¹³A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

¹⁴Umire u mladosti duša njihova i život njihov medju kurvama.

¹⁵Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.

¹⁶Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosadjuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

¹⁷Ali si zaslužio sud bezbožnički; i sud i pravda snadje te.

¹⁸Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.

¹⁹Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

²⁰Ne uzdiši za noću u koju narodi odlaze na svoje mesto.

²¹Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.

²²Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao On?

²³Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

²⁴Opominji se da veličaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.

²⁵Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.

²⁶Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

²⁷Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

²⁸Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.

²⁹I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?

³⁰Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?

³¹Time sudi narodima, daje hrane izobila.

³²Rukama zaklanja svetlost, i naredjuje koga da srete,

³³Javljajući prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.