Joil 2

¹Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.

²Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti će ga posle kad biti od kolena do kolena.

³Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega.

⁴Na očima su kao konji i trčaće kao konjici.

⁵Skakaće povrh gora topoćući kao kola, praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj.

⁶Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti.

⁷Oni će trčati kao junaci, kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će odstupati sa svoje staze.

⁸I jedan drugog neće tiskati, svaki će ići svojim putem, i na mačeve navirući neće se raniti.

⁹Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež.

¹⁰Pred njima će se zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, sunce će i mesec pomrknuti i zvezde će ustegnuti svetlost svoju.

¹¹A Gospod će pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer će logor Njegov biti vrlo velik, jer će biti silan onaj koji će izvršiti volju Njegovu; jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti?

¹²Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

¹³I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla.

¹⁴Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

¹⁵Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu.

¹⁶Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka izidje iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje.

¹⁷Izmedju trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?

¹⁸I Gospod će revnovati za zemlju svoju i požaliće narod svoj.

¹⁹I Gospod će odgovoriti i reći će svom narodu: Evo, ja ću vam poslati žita i vina i ulja, i bićete ga siti, i neću vas više dati pod sramotu medju narodima.

²⁰Jer ću udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju četu njegovu u istočno more, a zadnju u more zapadno, i podignuće se smrad njegov i trulež će se njegov podignuti, pošto učini velike stvari.

²¹Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer će Gospod učiniti velike stvari.

²²Ne bojte se, zveri poljske; jer će se zeleneti pasišta u pustinji i drveta će nositi rod svoj, smokva će i loza vinova davati silu svoju.

²³I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer će vam dati dažd na vreme, i spustiće vam dažd rani i pozni na vreme.

²⁴I gumna će se napuniti žita, a kace će se prelivati vinom i uljem.

²⁵I naknadiću vam godine koje izjede skakavac, hrušt i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas.

²⁶I ješćete izobila, i bićete siti i hvalićete ime Gospoda Boga svog, koji učini s vama čudesa, i narod moj neće se posramiti doveka.

²⁷I poznaćete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugog, i narod moj neće se posramiti doveka.

²⁸I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši vidjati utvare.

²⁹I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;

³⁰I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.

³¹Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i strašni dan Gospodnji.

³²I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.