Jovanu 20

¹A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

²Onda otrča, i dodje k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

³A Petar izidje i drugi učenik, i podjoše ka grobu.

⁴Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dodje pre ka grobu.

⁵I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne udje.

⁶Dodje, pak, Simon Petar za njim, i udje u grob, i vide haljine same gde leže,

⁷I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

⁸Tada, dakle, udje i drugi učenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.

⁹Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

¹⁰Onda otidoše opet učenici kućama.

¹¹A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

¹²I vide dva andjela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

¹³I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

¹⁴I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

¹⁵Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.

¹⁶Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.

¹⁷Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

¹⁸A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

¹⁹A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dodje Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.

²⁰I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.

²¹A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

²²I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.

²³Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.

²⁴A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dodje Isus.

²⁵A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.

²⁶I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad behu vrata zatvorena, i stade medju njima i reče: Mir vam.

²⁷Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

²⁸I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.

²⁹Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

³⁰A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.

³¹A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.