Sudije 13

¹A sinovi Izrailjevi opet činiše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Filistejima za četrdeset godina.

²A beše jedan čovek od Saraje od plemena sinova Danovih, po imenu Manoje, i žena mu beše nerotkinja, i ne radjaše.

³Toj ženi javi se andjeo Gospodnji i reče joj: Gle, ti si sad nerotkinja, i nisi radjala; ali ćeš zatrudneti i rodićeš sina.

⁴Nego sada čuvaj se da ne piješ vino ni silovito piće, i da ne jedeš ništa nečisto.

⁵Jer gle, zatrudnećeš, i rodićeš sina, i britva da ne predje po njegovoj glavi, jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on će početi izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih.

⁶I žena dodje i reče mužu svom govoreći: Čovek Božji dodje k meni, i lice mu beše kao lice andjela Božjeg, vrlo strašno; ali ga ne zapitah odakle je, niti mi on kaza svoje ime.

⁷Nego mi reče: Gle, ti ćeš zatrudneti, i rodićeš sina; zato sada ne pij vino ni silovito piće i ne jedi ništa nečisto; jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine pa do smrti.

⁸Tada se Manoje pomoli Gospodu i reče: O Gospode! Neka opet dodje k nama čovek Božji, kog si slao, da nas nauči šta ćemo činiti sa detetom, kad se rodi.

⁹I usliši Gospod glas Manojev; i dodje opet andjeo Gospodnji k ženi kad sedjaše u polju; a Manoje muž njen ne beše kod nje.

¹⁰Tada žena brže otrča i javi mužu svom govoreći mu: Evo, javi mi se onaj čovek, koji mi je pre dolazio.

¹¹A Manoje ustavši podje sa ženom svojom; i kad dodje k čoveku, reče mu: Jesi li ti onaj čovek što je govorio ovoj ženi? On odgovori: Jesam.

¹²A Manoje reče: Kad bude šta si kazao, kako će biti pravilo za dete i šta će činiti s njim?

¹³A andjeo Gospodnji reče Manoju: Žena neka se čuva od svega što sam joj kazao.

¹⁴Neka ne jede ništa što dolazi s vinove loze, i vino ni silovito piće neka ne pije, i ništa nečisto neka ne jede. Šta sam joj zapovedio sve neka drži.

¹⁵Tada reče Manoje andjelu Gospodnjem: Radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare,

¹⁶A andjeo Gospodnji odgovori Manoju: Da me i ustaviš, neću jesti tvoje jelo; nego ako hoćeš zgotovi žrtvu paljenicu, prinesi je Gospodu. Jer Manoje nije znao da je andjeo Gospodnji.

¹⁷Opet reče Manoje andjelu Gospodnjem: Kako ti je ime? Da ti zahvalimo kad se zbude šta si rekao.

¹⁸A andjeo Gospodnji odgovori mu: Što pitaš za ime moje? Čudno je.

¹⁹Tada Manoje uze jare i dar, i prinese Gospodu na steni; a andjeo učini čudo pred Manom i ženom njegovom;

²⁰Jer kad se podiže plamen s oltara k nebu, andjeo Gospodnji podiže se u plamenu s oltara; a Manoje i žena njegova videći to padoše ničice na zemlju;

²¹A andjeo se Gospodnji ne javi više Manoju ni ženi njegovoj. Tada Manoje razume da je andjeo Gospodnji.

²²I reče Manoje ženi svojoj: Zacelo ćemo umreti, jer videsmo Boga.

²³A žena mu reče: Kad bi hteo Bog da nas ubije, ne bi primio iz naših ruku žrtvu paljenicu ni dar, niti bi nam pokazao sve ovo, niti bi nam sad objavio takve stvari.

²⁴I tako ta žena rodi sina, i nade mu ime Samson; i dete odraste, i Gospod ga blagoslovi.

²⁵I duh Gospodnji poče hoditi s njim po logoru Danovom, izmedju Saraje i Estaola.