Jeremijine tužbalice 5

¹Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

²Nasledstvo naše privali se tudjincima, domovi naši inostrancima.

³Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.

⁴Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.

⁵Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.

⁶Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.

⁷Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.

⁸Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

⁹Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.

¹⁰Koža nam pocrne kao peć od ljute gladi.

¹¹Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.

¹²Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.

¹³Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.

¹⁴Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.

¹⁵Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.

¹⁶Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!

¹⁷Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,

¹⁸Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.

¹⁹Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.

²⁰Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?

²¹Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.

²²Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?