Luki 15

¹I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

²I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

³A On im kaza priču ovu govoreći:

⁴Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nadje?

⁵I našavši digne je na rame svoje radujući se,

⁶I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nadjoh svoju ovcu izgubljenu.

⁷Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

⁸Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nadje?

⁹I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nadjoh dinar izgubljeni.

¹⁰Tako, kažem vam, biva radost pred andjelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

¹¹I reče: Jedan čovek imaše dva sina,

¹²I reče mladji od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

¹³I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

¹⁴A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji.

¹⁵I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

¹⁶I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.

¹⁷A kad dodje k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

¹⁸Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

¹⁹I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

²⁰I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

²¹A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

²²A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

²³I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

²⁴Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se. I stadoše se veseliti.

²⁵A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

²⁶I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

²⁷A on mu reče: Brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

²⁸A on se rasrdi i ne htede da udje. Tada izidje otac njegov i moljaše ga.

²⁹A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

³⁰A kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

³¹A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

³²Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se.