Marku 1

¹Početak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

²Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

³Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

⁴Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

⁵I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

⁶A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedjaše skakavce i med divlji.

⁷I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.

⁸Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.

⁹I u to vreme dodje Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

¹⁰I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sidje na Njega.

¹¹I glas dodje s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

¹²I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

¹³I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andjeli služahu Mu.

¹⁴A pošto predadoše Jovana, dodje Isus u Galileju propovedajući jevandjelje o carstvu Božjem

¹⁵I govoreći: Izadje vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandjelje.

¹⁶I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

¹⁷I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

¹⁸I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za Njim.

¹⁹I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladji krpljahu mreže;

²⁰I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladji s najamnicima, podjoše za Njim.

²¹I dodjoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.

²²I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

²³I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika

²⁴Govoreći: Prodji se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

²⁵I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izadji iz njega.

²⁶I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izadje iz njega.

²⁷I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?

²⁸I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

²⁹I odmah, izašavši iz zbornice, dodjoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

³⁰A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

³¹I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

³²A kad bi pred veče, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

³³I sav grad beše se sabrao k vratima.

³⁴I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i djavole mnoge istera, i ne dade djavolima da kazuju da Ga poznaju.

³⁵A ujutru, vrlo rano ustavši, izadje i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

³⁶I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.

³⁷I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.

³⁸I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

³⁹I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i djavole izgoni.

⁴⁰I dodje k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.

⁴¹A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.

⁴²I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.

⁴³I zapretivši mu odmah istera ga,

⁴⁴I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

⁴⁵A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.