Mateju 19

¹I kad svrši Isus reči ove, otide iz Galileje, i dodje u okoline judejske preko Jordana.

²I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.

³I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li čovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?

⁴A On odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih?

⁵I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

⁶Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

⁷Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?

⁸Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrdji vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.

⁹Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.

¹⁰Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.

¹¹A On reče im: Ne mogu svi primiti te reči do oni kojima je dano.

¹²Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.

¹³Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.

¹⁴A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

¹⁵I metnuvši na njih ruke otide odande.

¹⁶I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?

¹⁷A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.

¹⁸Reče Mu: Koje? A Isus reče: Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedočiš lažno;

¹⁹Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

²⁰Reče Mu mladić: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?

²¹Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.

²²A kad ču mladić reč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.

²³A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko.

²⁴I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije.

²⁵A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: Ko se dakle može spasiti?

²⁶A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

²⁷Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta će dakle biti nama?

²⁸A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.

²⁹I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni.

³⁰Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.