Mateju 22

¹I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:

²Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

³I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

⁴Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.

⁵A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

⁶A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

⁷A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

⁸Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

⁹Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu.

¹⁰I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

¹¹Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

¹²I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

¹³Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

¹⁴Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.

¹⁵Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.

¹⁶I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.

¹⁷Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?

¹⁸Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?

¹⁹Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.

²⁰I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?

²¹I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.

²²I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.

²³Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga

²⁴Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

²⁵U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.

²⁶A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.

²⁷A posle svih umre i žena.

²⁸O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.

²⁹A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.

³⁰Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao andjeli Božji na nebu.

³¹A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:

³²Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.

³³I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.

³⁴A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.

³⁵I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:

³⁶Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?

³⁷A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.

³⁸Ovo je prva i najveća zapovest.

³⁹A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

⁴⁰O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

⁴¹A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus

⁴²Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.

⁴³Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:

⁴⁴Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

⁴⁵Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?

⁴⁶I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.