Mihej 2

¹Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

²Žele njive, i otimaju ih; žele kuæe, i uzimaju; èine silu èoveku i kuæi njegovoj, èoveku i nasledstvu njegovom.

³Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog neæete izvuæi vratove svoje, niti æete hoditi ponosito, jer æe biti zlo vreme.

⁴U ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se žalosno govoreæi: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

⁵Zato neæeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

⁶Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neæe odstupiti sramota.

⁷O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reèi nisu dobre onome koji hodi pravo?

⁸A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeæi se, koji se vraæaju iz boja.

⁹Žene naroda mog izgonite iz milih kuæa njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

¹⁰Ustanite i idite, jer ovo nije poèivalište; što se oskvrni, pogubiæe vas pogiblju velikom.

¹¹Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreæi: Prorokovaæu ti za vino i za silovito piæe, taj æe biti prorok ovom narodu.

¹²Doista æu te sabrati svog, Jakove, doista æu skupiti ostatak Izrailjev; postaviæu ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biæe vreva od ljudstva.

¹³Pred njima æe iæi koji razbija; oni æe razbiti i proæi kroz vrata, i izaæi æe; i car æe njihov iæi pred njima, i Gospod æe biti pred njima.