Brojevi 10

¹Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

²Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.

³Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.

⁴A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.

⁵A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku.

⁶A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da podju.

⁷A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući.

⁸A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena.

⁹I kad podjete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih.

¹⁰Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.

¹¹I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva.

¹²I podjoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.

¹³Tako podjoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.

¹⁴I podje napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;

¹⁵A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;

¹⁶A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.

¹⁷I složiše šator, pa podjoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator.

¹⁸Potom podje zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,

¹⁹A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,

²⁰A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.

²¹I podjoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dodju.

²²Potom podje zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,

²³A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,

²⁴A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.

²⁵Najposle podje zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,

²⁶A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,

²⁷A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.

²⁸Tim redom podjoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako idjahu.

²⁹A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra.

³⁰A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.

³¹A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vodj.

³²I ako podješ s nama kad dodje dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.

³³I tako podjoše od gore Gospodnje, i idjahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg idjaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli.

³⁴I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.

³⁵I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.

³⁶A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.