Brojevi 13

¹A potom podje narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj.

²I Gospod reče Mojsiju govoreći:

³Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare izmedju njih.

⁴I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.

⁵A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;

⁶Od plemena Simeunovog Safat sin Surin;

⁷Od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;

⁸Od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;

⁹Od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;

¹⁰Od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;

¹¹Od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;

¹²Od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;

¹³Od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.

¹⁴Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;

¹⁵Od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;

¹⁶Od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.

¹⁷To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.

¹⁸I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa izidjite na goru;

¹⁹I vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;

²⁰I kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rdjava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;

²¹I kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom groždju.

²²I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.

²³I otidoše na jug, i dodjoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.

²⁴Potom dodjoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.

²⁵I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.

²⁶I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.

²⁷I vrativši se dodjoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.

²⁸I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog.

²⁹Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.

³⁰Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.

³¹A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.

³²Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.

³³I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše medju sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. (13:34) Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.