Brojevi 30

¹I kaza Mojsije sinovima Izrailjevim sve što zapovedi Gospod.

²I reče Mojsije knezovima od plemena sinova Izrailjevih govoreći: Ovo je zapovedio Gospod.

³Kad koji čovek učini zavet Gospodu, ili se zakune vezavši se dušom svojom, neka ne pogazi reči svoje, nego neka učini sve što izadje iz usta njegovih.

⁴A kad žena učini zavet Gospodu ili se veže u mladosti svojoj, dokle je u kući oca svog,

⁵I čuje otac njen za zavet njen ili kako se vezala dušom svojom, pa joj otac ne reče ništa, onda da su tvrdi svi zaveti njeni, i sve čim je vezala dušu svoju da je tvrdo.

⁶Ako li otac njen poreče to onaj dan kad čuje, zaveti njeni i čim je god vezala dušu svoju, ništa da nije tvrdo; i Gospod će joj oprostiti, jer otac njen poreče.

⁷Ako li se uda pa ima na sebi zavet ili izreče šta na usta svoja čim bi se vezala,

⁸A muž njen čuvši ne reče joj ništa onaj dan kad čuje, onda da su tvrdi zaveti njeni, i tvrdo da je sve čim je vezala dušu svoju.

⁹Ako li muž njen kad čuje onaj dan poreče, ukida se zavet koji je bio na njoj ili što je izrekla na usta svoja te se vezala; i Gospod će joj oprostiti.

¹⁰A zavet koji učini udovica ili puštenica, i sve čim veže dušu svoju, da joj je tvrdo.

¹¹Ali ako bude u kući muža svog učinila zavet i za šta vezala dušu svoju zakletvom,

¹²I muž njen čuvši oćuti i ne poreče, tada da su tvrdi svi zaveti njeni, i da je tvrdo sve za šta je vezala dušu svoju.

¹³Ako li to poreče muž njen onaj dan kad čuje, svaki zavet koji bi izašao iz usta njenih i sve čim bi vezala dušu svoju da nije tvrdo; muž je njen porekao, i Gospod će joj oprostiti.

¹⁴Svaki zavet i sve za šta bi se vezala zakletvom da muči dušu svoju, muž njen potvrdjuje i ukida.

¹⁵Ako bi muž njen od dana do dana ćutao, onda potvrdjuje sve zavete njene i sve za šta bi se vezala; potvrdjuje, jer joj ne poreče u onaj dan kad ču.

¹⁶Ako li poreče pošto čuje, sam će nositi greh njen. (30:17) Ovo su naredbe, koje zapovedi Gospod Mojsiju za muža i ženu, za oca i kćer u mladosti njenoj, dokle je u kući oca svog.