Poslovice 18

¹Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.

²Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.

³Kad dodje bezbožnik, dodje i rug, i prekor sa sramotom.

⁴Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.

⁵Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.

⁶Usne bezumnikove pristaju u svadju, i usta njegova dozivaju boj.

⁷Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.

⁸Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

⁹I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.

¹⁰Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.

¹¹Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.

¹²Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.

¹³Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.

¹⁴Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?

¹⁵Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.

¹⁶Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.

¹⁷Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dodje bližnji njegov, ispituje se.

¹⁸Raspre prekida žreb, i izmedju silnih rasudjuje.

¹⁹Uvredjen je brat kao tvrd grad, i svadja je kao prevornica na dvoru.

²⁰Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.

²¹Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.

²²Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.

²³Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.

²⁴Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.