Psalmi 132

¹Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,

²Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:

³"Neću ući u šator doma svog, niti ću leći na postelju odra svog;

⁴Neću dati sna očima svojim, ni vedjama svojim drema;

⁵Dok ne nadjem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."

⁶Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadjosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

⁷Udjimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

⁸Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje.

⁹Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.

¹⁰Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

¹¹Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.

¹²Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.

¹³Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.

¹⁴Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.

¹⁵Hranu ću njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiću hleba.

¹⁶Sveštenike ću njegove obući u spasenje, i sveti će se njegovi radovati.

¹⁷Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću videlo pomazaniku svom.

¹⁸Neprijatelje ću njegove obući u sramotu; a na njemu će cvetati venac njegov.