Psalmi 144

¹Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,

²Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj.

³Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?

⁴Čovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi.

⁵Gospode! Savij nebesa svoja, i sidji; dotakni se gora, i zadimiće se.

⁶Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.

⁷Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tudjinaca,

⁸Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

⁹Bože! Pesmu novu pevaću Ti, u psaltir od deset žica udaraću Tebi,

¹⁰Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.

¹¹Izbavi me i otmi me iz ruke tudjinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

¹²Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stupovi prekrasno izradjeni u dvoru;

¹³Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.

¹⁴Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.

¹⁵Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!