Psalmi 22

¹Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje?

²Bože moj! Vičem danju, a Ti me ne slušaš, i noću ali nemam mira.

³Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!

⁴U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.

⁵Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.

⁶A ja sam crv, a ne čovek; podsmeh ljudima i rug narodu.

⁷Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,

⁸I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje.

⁹Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje.

¹⁰Za Tobom pristajem od rodjenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj.

¹¹Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika.

¹²Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me;

¹³Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan i riče.

¹⁴Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

¹⁵Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me.

¹⁶Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

¹⁷Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje.

¹⁸Dele haljine moje medju sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.

¹⁹Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoć.

²⁰Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju.

²¹Sačuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, čuvši, izbavi me.

²²Kazujem ime Tvoje braći; usred skupštine hvaliću Te.

²³Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo!

²⁴Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva.

²⁵Tebe ću hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršiću pred onima koji se Njega boje.

²⁶Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji Ga traže; živo da bude srce vaše doveka.

²⁷Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim sva plemena neznabožačka.

²⁸Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima.

²⁹Ješće i pokloniće se svi pretili na zemlji; pred Njim će pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu sačuvati dušu svoju u životu.

³⁰Seme će njihovo služiti Njemu. Kazivaće se za Gospoda rodu potonjem.

³¹Doći će, i kazivaće pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji će se roditi; jer je On učinio ovo.