Psalmi 4

¹Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.

²Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti? Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?

³Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem.

⁴Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.

⁵Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.

⁶Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.

⁷A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.

⁸Ja mirno ležem i spavam; jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.