Psalmi 40

¹Dugo čekah Gospoda, i saže se k meni, i ču viku moju.

²Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.

³I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našem. Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda, i uzdati se u Njega.

⁴Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.

⁵Mnoga su čudesa Tvoja, koja si učinio Gospode, Bože moj, i mnoge su misli Tvoje s nama. Nema Ti ravna. Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema.

⁶Žrtve i darove nećeš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.

⁷I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene;

⁸Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu.

⁹Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš.

¹⁰Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.

¹¹Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene; milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.

¹²Jer me opkoliše zla nebrojena; stigoše me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.

¹³Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomoć.

¹⁴Nek se postide i posrame svi koji traže pogibao duši mojoj! Nek se vrate natrag i postide koji mi žele zlo.

¹⁵Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: Ha! Ha!

¹⁶Neka se teše i vesele Tobom svi koji traže Tebe Gospode, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik Gospod!

¹⁷Ja sam nesrećan i ništ, neka se Gospod postara za me! Ti si pomoć moja i Izbavitelj moj, Bože moj, ne časi.