Psalmi 42

¹Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!

²Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem?

³Suze su mi hleb dan i noć, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?

⁴Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.

⁵Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.

⁶Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.

⁷Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.

⁸Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.

⁹Reći ću Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?

¹⁰Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?

¹¹Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.