Psalmi 49

¹Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,

²Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.

³Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.

⁴Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.

⁵Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?

⁶Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikim bogatstvom svojim!

⁷Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.

⁸Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad

⁹Da ko doveka živi, i ne vidi groba.

¹⁰Svi vide gde umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.

¹¹Oni misle da će kuće njihove trajati doveka, i stanovi njihovi od kolena na koleno; imenima svojim zovu zemlje;

¹²Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.

¹³Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;

¹⁴Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.

¹⁵Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima.

¹⁶Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegovog.

¹⁷Jer kad umre, neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova.

¹⁸Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog, i slave tebe, što ugadjaš sebi.

¹⁹Ali će on otići u stan otaca svojih, gde sveta nikad ne vide.

²⁰Čovek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.