Psalmi 62

¹Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje!

²Ta, On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.

³Dokle ćete napadati na čoveka? Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu.

⁴Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omile im laž, ustima blagosiljaju, a u srcu kunu.

⁵Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u Njemu nada moja.

⁶On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti.

⁷U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.

⁸Narode! Uzdaj se u Njega u svako doba; izlivajte pred Njim srce svoje; Bog je naše utočište.

⁹Ta, sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laž, da se metnu na merila, bili bi lakši nego ništa.

¹⁰Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj.

¹¹Jednom reče Bog i više puta čuh, da je krepost u Boga.

¹²I u Tebe je, Gospode, milost; jer Ti plaćaš svakome po delima njegovim.