Psalmi 74

¹Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje?

²Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu državu, gore Siona, na kojoj si se naselio.

³Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrušio neprijatelj u svetinji.

⁴Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje običaje postavljaju mesto naših običaja.

⁵Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru na spletene grane u drveta.

⁶Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.

⁷Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog.

⁸Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji.

⁹Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.

¹⁰Dokle će se, Bože, rugati nasilnik? Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?

¹¹Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju? Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih.

¹²Bože, care moj, koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!

¹³Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama.

¹⁴Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu.

¹⁵Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke koje ne presišu.

¹⁶Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si postavio zvezde i sunce.

¹⁷Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio.

¹⁸Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.

¹⁹Ne daj zverima dušu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.

²⁰Pogledaj na zavet; jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja.

²¹Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.

²²Ustani, Bože, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!

²³Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!