Pesma nad pesmama 3

¹Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nadjoh.

²Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nadjoh.

³Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja?

⁴Malo ih zaminuh, i nadjoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

⁵Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

⁶Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadjena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?

⁷Gle, odar Solomunov, a oko njega šezdeset junaka izmedju junaka Izrailjevih:

⁸Svi imaju mačeve, vešti su boju, u svakog je mač o bedru radi straha noćnog.

⁹Odar je načinio sebi car Solomun od drveta livanskog;

¹⁰Stupce mu je načinio od srebra, uzglavlje od zlata, nebo od skerleta, a iznutra nastrt ljubavlju za kćeri jerusalimske.

¹¹Izidjite, kćeri sionske, i gledajte cara Solomuna pod vencem kojim ga mati njegova okiti na dan svadbe njegove i na dan veselja srca njegovog.