Dela apostolska 11

¹A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju.

²I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,

³Govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima.

⁴A Petar počevši kazivaše im redom govoreći:

⁵Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dodje do preda me.

⁶Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske.

⁷A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi.

⁸A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne udje u usta moja.

⁹A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani.

¹⁰A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.

¹¹I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni.

¹²A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dodjoše sa mnom i ovo šest braće, i udjosmo u kuću čovekovu.

¹³I kaza nam kako vide andjela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra,

¹⁴Koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.

¹⁵A kad ja počeh govoriti sidje Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.

¹⁶Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim.

¹⁷Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu?

¹⁸A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.

¹⁹A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prodjoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.

²⁰A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevandjelje o Gospodu Isusu.

²¹I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu.

²²A dodje reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije;

²³Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;

²⁴Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu.

²⁵Varnava, pak, izidje u Tars da traži Savla; i kad ga nadje, dovede ga u Antiohiju.

²⁶I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.

²⁷A u te dane sidjoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju.

²⁸I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara.

²⁹A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji.

³⁰Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.