Dela apostolska 12

¹U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muči neke od crkve.

²I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem.

³I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),

⁴Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga četvorici četvrtnika vojničkih da ga čuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

⁵I tako Petra čuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

⁶A kad htede Irod da ga izvede, onu noć spavaše Petar medju dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima čuvahu tamnicu.

⁷I gle, andjeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

⁸A andjeo mu reče: Opaši se, i obuj opanke svoje. I učini tako. I reče mu andjeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

⁹I izišavši idjaše za njim, i ne znaše da je to istina što andjeo činjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

¹⁰A kad prodjoše prvu stražu i drugu i dodjoše k vratima gvozdenim koja vodjahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prodjoše jednu ulicu, i andjeo odmah odstupi od njega.

¹¹I kad dodje Petar k sebi reče: Sad zaista vidim da Bog posla andjela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega čekanja naroda jevrejskog.

¹²I razmislivši dodje kući Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.

¹³A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da čuje.

¹⁴I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima.

¹⁵A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrdjivaše da je tako. A oni govorahu: Andjeo je njegov.

¹⁶A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.

¹⁷A on mahnuvši na njih rukom da ćute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reče javite ovo Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mesto.

¹⁸A kad bi dan, beše ne mala buna medju vojnicima, šta to bi od Petra.

¹⁹A kad ga Irod zaiska i ne nadje, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Ćesariju onamo življaše.

²⁰Jer se Irod srdjaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dodjoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.

²¹A u odredjeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;

²²A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji.

²³Ali ujedanput udari ga andjeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i budući izjeden od crvi izdahnu.

²⁴A reč Božija rastijaše i množaše se.

²⁵A Varnava i Savle predavši pomoć vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.