Jov 3

¹Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

²I progovorivši Jov reče:

³Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!

⁴Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

⁵Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

⁶Noć onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

⁷Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

⁸Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

⁹Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica;

¹⁰Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju.

¹¹Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe?

¹²Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

¹³Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran,

¹⁴S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

¹⁵Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra.

¹⁶Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

¹⁷Onde bezbožnici prestaju dosadjivati, i onde počivaju iznemogli,

¹⁸I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov.

¹⁹Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

²⁰Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

²¹Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago,

²²Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?

²³Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

²⁴Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

²⁵Jer čega se bojah dodje na mene, i čega se strašah zadesi me.

²⁶Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.