Jov 4

¹Tada odgovori Elifas Temanac i reče:

²Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?

³Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

⁴Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrdjivao si kolena koja klecahu.

⁵A sada kad dodje na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se.

⁶Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

⁷Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

⁸Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.

⁹Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

¹⁰Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.

¹¹Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se.

¹²Još dodje tajno do mene reč, i uho moje doču je malo.

¹³U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

¹⁴Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,

¹⁵I duh prodje ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

¹⁶Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas:

¹⁷Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog?

¹⁸Gle, slugama svojim ne veruje, i u andjela svojih nalazi nedostataka;

¹⁹A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

²⁰Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

²¹Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.