Jov 5

¹Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se izmedju svetih obratiti?

²Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja.

³Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.

⁴Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

⁵Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.

⁶Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče.

⁷Nego se čovek radja na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.

⁸Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,

⁹Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;

¹⁰Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;

¹¹Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;

¹²Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;

¹³Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;

¹⁴Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći.

¹⁵On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog.

¹⁶Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja.

¹⁷Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.

¹⁸Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.

¹⁹Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.

²⁰U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača.

²¹Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dodje.

²²Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.

²³Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom.

²⁴I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.

²⁵Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.

²⁶Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

²⁷Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.