Luki 1

¹Budući da mnogi počeše opisivati dogadjaje koji se ispuniše medju nama,

²Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:

³Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,

⁴Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.

⁵U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.

⁶A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.

⁷I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.

⁸I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,

⁹Da po običaju sveštenstva dodje na njega da izidje u crkvu Gospodnju da kadi.

¹⁰I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kadjenja.

¹¹A njemu se pokaza andjeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.

¹²I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.

¹³A andjeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.

¹⁴I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rodjenju.

¹⁵Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;

¹⁶I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;

¹⁷I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.

¹⁸I reče Zarija andjelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.

¹⁹I odgovarajući andjeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.

²⁰I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.

²¹I narod čekaše Zariju, i čudjahu se što se zabavi u crkvi.

²²A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.

²³I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.

²⁴A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:

²⁵Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima.

²⁶A u šesti mesec posla Bog andjela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret

²⁷K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.

²⁸I ušavši k njoj andjeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama.

²⁹A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?

³⁰I reče joj andjeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.

³¹I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.

³²On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;

³³I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

³⁴A Marija reče andjelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

³⁵I odgovarajući andjeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

³⁶I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

³⁷Jer u Boga sve je moguće što kaže.

³⁸A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I andjeo otide od nje.

³⁹A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.

⁴⁰I udje u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.

⁴¹I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,

⁴²I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti medju ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.

⁴³I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mog k meni?

⁴⁴Jer gle, kad dodje glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.

⁴⁵I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.

⁴⁶I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;

⁴⁷I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

⁴⁸Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;

⁴⁹Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;

⁵⁰I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.

⁵¹Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.

⁵²Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.

⁵³Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.

⁵⁴Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.

⁵⁵Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.

⁵⁶Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.

⁵⁷A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina.

⁵⁸I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.

⁵⁹I u osmi dan dodjoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.

⁶⁰I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.

⁶¹I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.

⁶²I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.

⁶³I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.

⁶⁴I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.

⁶⁵I udje strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj dogadjaj.

⁶⁶I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.

⁶⁷I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:

⁶⁸Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,

⁶⁹I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,

⁷⁰Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka

⁷¹Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;

⁷²Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,

⁷³Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati

⁷⁴Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,

⁷⁵I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.

⁷⁶I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;

⁷⁷Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,

⁷⁸Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;

⁷⁹Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.

⁸⁰A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.