Luki 2

¹U to vreme pak izidje zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.

²Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.

³I podjoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.

⁴Tada podje i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,

⁵Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

⁶I kad onamo behu, dodje vreme da ona rodi.

⁷I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

⁸I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

⁹I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

¹⁰I reče im andjeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

¹¹Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

¹²I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

¹³I ujedanput postade s andjelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

¹⁴Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja.

¹⁵I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

¹⁶I dodjoše brzo, i nadjoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

¹⁷A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.

¹⁸I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

¹⁹A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

²⁰I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.

²¹I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andjeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

²²I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

²³(Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

²⁴I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

²⁵I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

²⁶I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

²⁷I kaza mu Duh te dodje u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

²⁸I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

²⁹Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;

³⁰Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

³¹Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

³²Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.

³³I Josif i mati Njegova čudjahu se tome što se govoraše za Njega.

³⁴I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

³⁵(A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

³⁶I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

³⁷I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

³⁸I ona u taj čas dodje, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

³⁹I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

⁴⁰A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

⁴¹I roditelji Njegovi idjahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.

⁴²I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po običaju praznika;

⁴³I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;

⁴⁴Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.

⁴⁵I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.

⁴⁶I posle tri dana nadjoše Ga u crkvi gde sedi medju učiteljima, i sluša ih, i pita ih,

⁴⁷I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.

⁴⁸I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.

⁴⁹I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?

⁵⁰I oni ne razumeše reči što im reče.

⁵¹I sidje s njima i dodje u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.

⁵²I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.