Marku 8

¹U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:

²Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.

³I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.

⁴I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?

⁵I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.

⁶I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.

⁷I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.

⁸I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.

⁹A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.

¹⁰I odmah udje u ladju s učenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.

¹¹I izadjoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

¹²I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.

¹³I ostavivši ih udje opet u ladju, i ode na one strane.

¹⁴I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.

¹⁵I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.

¹⁶I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.

¹⁷I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

¹⁸Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li

¹⁹Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.

²⁰A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

²¹I reče im: Kako ne razumete?

²²I dodje u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.

²³I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.

²⁴I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.

²⁵I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.

²⁶I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.

²⁷I izadje Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?

²⁸A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.

²⁹A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.

³⁰I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.

³¹I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

³²I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.

³³A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.

³⁴I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.

³⁵Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandjelja onaj će je sačuvati.

³⁶Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?

³⁷Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

³⁸Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.